Инсеминација као метода лечења неплодности

Инсеминација је један од првих и најједноставнијих облика лечења неплодности. Ова метода припада групи техника потпомогнуте оплодње и представља минимално инвазиван начин повећања шанси за зачеће. Инсеминација подразумева унос обрађене сперме мушког партнера директно у материцу жене у време овулације. Поступак се може изводити у природном циклусу, али и у циклусу стимулисаном хормонским терапијама, у зависности од индивидуалних потреба пацијента.

ПРЕДНОСТИ ИНСЕМИНАЦИЈЕ

Инсеминација има бројне предности у односу на друге методе потпомогнуте оплодње. Ово је једноставна, брза и неинвазивна процедура која не захтева анестезију нити хируршки захват. У поређењу са сложенијим методама као што је вантелесна оплодња (IVF), инсеминација је значајно приступачнија како у погледу цене тако и у смислу физичког оптерећења за жену. Додатна предност је могућност понављања поступка више пута, чиме се повећава шанса за успех.

КАДА СЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ ИНСЕМИНАЦИЈА?

Инсеминација је погодна за парове који имају блаже облике неплодности или проблеме са природним зачећем. Најчешће индикације за ову процедуру су:

• Лаганији облици мушке неплодности– Смањена концентрација, покретљивост или морфологија сперматозоида, али уз присуство довољног броја здравих сперматозоида за успешну обраду и примену.
• Необјашњена (идиопатска) неплодност– Када се након детаљних испитивања не може утврдити узрок неплодности.
• Поремећаји овулације– У случајевима нередовне овулације или синдрома полицистичних јајника (PCOS), инсеминација се може комбиновати са стимулацијом овулације ради повећања шанси за успех.
• Проблеми са грлићем материце– Када цервикални мукус отежава или спречава природни пролаз сперме кроз грлић материце.
• Алергија на сперму– У ретким случајевима, када жена има алергијску реакцију на протеине у семеној течности, убризгавање обрађене сперме директно у материцу избегава контакт са цервикалном слузи.
•  

ПРИПРЕМА ЗА ИНСЕМИНАЦИЈУ

Како би се повећале шансе за успех, неопходно је спровести одговарајуће анализе и припремне процедуре пре саме инсеминације. Оне укључују:

• Гинеколошки преглед и ултразвучни мониторинг– Провера стања материце и јајника како би се осигурало да нема анатомских или функционалних препрека за трудноћу.
• Брисеви на инфекције– Тестирање на хламидију, микоплазму и уреаплазму ради искључења инфекција које могу утицати на исход поступка.
• Спермограм– Анализа сперме мушког партнера која процењује број, покретљивост и облик сперматозоида.
• Провера проходности јајовода (HSG или HyCoSy)– Осигуравање да јајоводи нису зачепљени и да сперматозоиди могу доћи до јајне ћелије.

КАКО СЕ ИЗВОДИ ИНСЕМИНАЦИЈА?

Поступак инсеминације се састоји из неколико корака:

• Праћење овулације– Ултразвучним прегледима и мерењем нивоа лутеинизирајућег хормона (LH) утврђује се тачан тренутак овулације. У неким случајевима, овулација се може изазвати применом хЦГ (hCG) инјекције.
• Припрема сперме– Мушки партнер даје узорак сперме који се обрађује у лабораторији специјалним методама попут swim-up или density gradient centrifugation, како би се одвојили најквалитетнији сперматозоиди са највећом покретљивошћу.
• Инсеминација– Уз помоћ танког катетера, припремљена сперма се уноси директно у материцу жене. Поступак је безболан, траје неколико минута и не захтева анестезију.
• Након поступка– Жена може наставити са својим уобичајеним активностима одмах након процедуре. Тест на трудноћу (β-HCG) се ради отприлике 14 дана након инсеминације